Svi smo ga voleli, a on je umro u bedi i ovako nam se zahvalio zbog toga

Miodrag Petrović Čkalja je snimio više od 90 filmova i dobio je veliki broj nagrada, međutim, to što je bio priznati i poznati glumac izgleda da nije bilo dovoljno da do kraja života ima širok osmeh na licu.

Pred kraj života se žalio se kako ga muči samoća. Bio je napušten od kolega, gledajući kako mu prijatelji jedan po jedan umiru, a Čkaljin čuveni osmeh počeo je da bledi.

Godine 2002. je dobio nagradu za životno delo “Car Konstantin”, a govorom na dodeli potresao je sve prisutne – kraj života dočekao je u bedi.

 Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je glumac 2002. godine na dodeli.

Potom je dodao:

Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske – neutešan je bio popularni Čkalja.

Umro je u Beogradu, 2003. godine.