Porodica odlučuje o doniranju organa

Ako se pojedinac za života ne izjasni o tome da se protivi uzimanju njegovih tkiva i organa u slučaju moždane smrti, to će naknadno, u trenutku njegove smrti, moći da učini porodica.

Tako se prema predlogu novog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Predlogu zakona o presađivanju ljudskih organa, štite i prava onih građana koji neće da budu potencijalni donori organa i tkiva po prelasku sa izričite na pretpostavljenu saglasnost doniranja, koja se uvodi izmenom zakona, objašnjavaju Večernje novosti.

Svakom punoletnom stanovniku ostavljena je mogućnost da u pisanom ili usmenom obliku za života zabrani darivanje svojih tkiva u trenutku moždane smrti.

Iako se nikad nije dovodila u pitanje uloga porodice, u predlog zakona i formalno je ubačena odredba o tome da ona takvu odluku može da donese za svog člana ako se on prethodno o tome nije izjasnio.

NA LISTI ČEKANjA 2.000 LjUDI

Da bi se razvio program presađivanja organa na koje, računajući i rožnjače, čeka gotovo 2.000 ljudi, Srbiji je neophodno više donora, i računa se da ćemo s novim zakonom i ići u tom pravcu. U toku 2017. godine bilo je 40 kadaveričnih davalaca organa, znači u stanju moždane smrti. Urađene su 92 transplantacije – 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca. Iako je u oblasti transplantacija napravljen značajan napredak, nešto manje od šest donora na milion stanovnika je premalo za ozbiljan program transplantacije. Slovenija, recimo, ima od 25 do 30, a Hrvatska 40 donora na milion stanovnika.

Takođe, predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanja ljudskih organa u koji su uključene i ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi sa organizacijom, timovima i finansiranjem celokupnog postupka presađivanja ljudskih organa i ljudskih ćelija i tkiva.