Pet knjiga koje morate da pročitate barem jednom u životu

„Uliks“, Džejms Džojs

uliksi-james-joyce

Radnja romana, koga prati i odrednica da je traktat o značaju trivijalnih događanja, obuhvata život tri glavna lika u toku samo jednog dana, 16. juna 1904. u Dablinu. Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu od 1914. do 1922. „Uliks“ (latinska verzija imena Odisej) je postao ne samo kruna Džojsovog opusa, već i jedan od najznačajnjih romana u istoriji. Ostalo je zabeleženo da je Dž. Džojs 1904. godine rekao svom bratu Stanislavu:

Vidiš li onog čoveka koji je upravo odskočio u stranu da ga ne bi pregazio tramvaj. Zamisli da ga je pregazio, koliko bi odjednom sve što je taj čovek učinio postalo značajno. Ne za inspektora, već za svakoga ko ga je poznavao. A tek njegove misli… To je ta moja ideja o značaju trivijalnih stvari koju bi želeo da prenesem dvema ili trima ubogim dušama koje će možda i pročitati ono što napišem.

Citat: Raskošna ženo. Čudovišno čeznem da dospem pod tvoju vlast. Iscrpljen sam napušten, i nisam više mlad. Sad stojim, da se tako izrazim, s neposlanim pismom za koje treba doplatiti poštarinu, pred već zatvorenim sandučetom u pošti ljudskog života. Vrata i prozori otvoreni pod pravim uglom stvaraju promaju od trideset dve stope u sekundi u skladu sa zakonom gravitacije. Ovog trenutka osetio sam u levom guznom mišiću probod išijasa. To nam je porodična boljka. Jadni stari tata, udovac, bio je s njom pravi barometar.

„Nepodnošljiva lakoća postojanja“, Milan Kundera

216-5

Ljubavna priča smeštena u Prag čuvene ’68 („praško proleće“) i sovjetske okupacije koja je usledila. Pisan fragmentarno, ovo jeste roman o ljubavi, ali ne i ljubavni roman.

Uz priču o njemu i njoj, koja je mnogo više od muško ženskog odnosa, Kundera osvaja uzbudljivim eksplikacijama na razne teme; od odnosa težine i lakoće (u ljudskom životu) do toga da je slučaj smrti Staljinovog sina dokaz da su govna veći teološki problem od smrti.

Citat:Životna drama se uvek može opisati metaforom težine. Kažemo kako je čoveka pritislo breme. Čovek taj teret nekad može a nekad ne može podneti, pada pod njim, bori se, pobeđuje ili gubi. Ali šta se, u stvari, dogodilo Sabini? Ništa. Napustila je jednog muškarca zato što je želela da ga napusti. Je li je progonio? Je li joj se svetio? Nije. Njena drama nije bila drama težine, ne lakoće. Sabinu nije pritiskao teret, pritiskala ju je nepodnošljiva lakoća postojanja. /Sve do tog trenutka svaka izdaja ju je ispunjavala uzbuđenjem i radošću(….) Čovek može izdati roditelje, bračnog druga, ljubav, domovinu, ali šta će se dogoditi kad ostane bez roditelja, bez bračnog druga, bez ljubavi, bez domovine, kad više ne bude imao koga izdati? (…) Cilj kojem čovek teži uvek je obavijen maglom“.

„Majstor i Margarita“, Mihail Bulgakov

majstor_i_margarita_vv

Čuveni Bulgakovljev roman prvi put je, u nepotpunom obliku, objavljen 1966. u časopisu „Moskva“, a ptpuna verzija 1969. u Frankfurtu.

Ukazujući na veliki značaj tog romana u svetskoj književnosti kritika ističe da podjednako pripada avangardi i modernizmu, te da je u njemu izuzetno bitno pitanje smisla života i umetnosti postavljeno tako da zadire u temelje celokupnog istorijskog korpusa, a književno je obrađeno „na način koji može ostvariti jedino književnost koja se oslanja na svekoliko iskustvo svetske književnosti”.

Citat: Nemojte se plašiti – umiljato umiri Korovjev Margaritu, hvatajući je podruku – to su Behemove smicalice, ništa drugo. I uošte, dozvoliću sebi slobodu da vam posavetujem, Margarita Nikolajevna, da se nikada i ničega ne plašite. Jer, to nije razumno. Bal će biti raskošan, neću to da krijem od vas. Videćemo lica čija je moć svojevremeno bila neizmerno velika. Mada, doduše, kada se samo pomisli kako su mikroskopski male njihove mogućnosti u poređenju s mogućnostima onoga u čijoj pratnji imam čast da se nalazim, onda to postaje smešno i čak, rekao bih, tužno“.

„Igra staklenih perli“, Herman Hese

IGRA-STAKLENIH-PERLI-HERMAN-HESE

Hese je „Igru staklenih perli“ napisao 1943. Njen glavni junak i drugi protagonisti učeći se naslovnoj veštini, duhovnoj igri koja rađa novi kvalitet prepliću (svo) znanje i (svu) umetnost, a istovremeno traži najviše i od čoveka i za čoveka.

Priča o smislu života (ili traženju smisla) smeštena je u 22. vek u nepostojeću zemlju. Kritikuje savremeni svet, „feljtonističku civilizaciju“ kojoj suprotstavlja svet duha i kulture. Knjiga je bila veoma omiljena u razorenoj Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a 1946. dobio je za nju Nobelovu nagradu.

Citat: Svaki je od nas samo čovek, samo jedan pokušaj, samo nešto usput. Ali čovek treba da teži središtu a ne periferiji(…) Nije dubina sveta i njegovih tajni onde gde su oblaci i crnina, dubina je u jasnoći i vedrini(…) Ta vedrina nije šala ni samodopadljivost, ona je najviša spoznaja i ljubav, potvrda svekolike zbilje, budnost na rubu svih dubina i ponora, ona je vrlina svetih i vitezova, ona je nepokolebljiva, a sa starošću i blizinom smrti samo raste. Ona je tajna lepote i bit svekolike umetnosti“.

„Slika Dorjana Greja“, Oskar Vajld

SLIKA-DORIJANA-GREJA-252x0-000002159191

„Slika Dorjana Greja“ je jedini roman Oskara Vajlda koji se pojavio 1890. u jednom američkom magazinu kao posledica razgovora koji su godinu dana ranije za večerom vodili urednik časopisa, autor i britanski lekar Konan Doil.

Knjiga govori o lepom mladom momku koji „pristaje na nagodbu“ da umesto njega stari slika, dok njegovo lice ostaje lepo uprkos godinama i zlodelima koje je počinio. Cena je, ispostaviće se, tolika da će junak poželeti da bude odvratni starac sa slike. Eseističke opservacije, snažno obeležje romana, deo su priče o junaku lordu Henriju, svojevrsnom guruu lepog Dorjana.

Citat: “Mi vazda sami sebe ne razumemo, a druge razumemo retko. Iskustvo nema nikakvu etičku vrednost. Ono je tek ime koje ljudi daju svojim zabludama. Poput savesti, ni iskustvo nije aktivan uzrok. Iskustvo nam samo pokazuje da će naša budućnost biti ista kao i prošlost, da ćemo grehe koje smo jednom počinili s gađenjem, mnogo puta ponovo počiniti s radošću(…) Tragedija starosti nije u tome što je neko star, već što je i mlad. Kad bi mi se povratila mladost, učinio bih sve na svetu osim gimnasticiranja, ranog ustajanja i časnog življenja“.