Kako Srbija rasprodaje svoje najveće blago i ko će da ga nosi

RTB BOR

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da su se četiri kompanije javile za otkup dokumentacije već prvog dana od raspisivanja tendera za strateškog partnera za RTB Bor i da će ime najboljeg ponuđača biti poznato do kraja godine.

Inače, u Srbiji trenutno 25 velikih kompanija obavlja geološka istraživanja. U pitanju su velike kompanije sa stranim kapitalom registrovane u Srbiji od kojih su neke među najvećima u svetu u toj oblasti. 

RTB Bor godišnje proizvede tonu zlata

1110285846

Po zvaničnim podacima, Srbija se po količini zlata nalazi na 59. mestu u svetu, a gotovo sve zlatne poluge deponovane u Narodnoj banci Srbije proizvedene su u jedinoj fabrici za proizvodnju zlata u Srbiji, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, u kome se godišnje proizvede oko tona zlata.

Direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski za Sputnjik ističe da zlato proizvedeno u RTB-u ostaje u Srbiji.

RTB Bor je u obavezi da sve proizvedene količine najpre ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji, i to je veoma dobra državna odluka – kaže Spasovski.

Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 17 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina, koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.

RTB BOR 2

Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938, do danas je u RTB-u proizvedeno oko 160 tona zlata.

Komentarišući činjenicu da je srpskim propisima omogućeno stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu nalazišta zlata, Spaskovski ističe da je protiv takvih rešenja i da bi najbolje bilo da zlato ostane u srpskim rukama.

Ne mogu se protiviti važećim pravilima, ali ležište Bora Čukaru peku, koje je bušeno našim snagama, RTB Bor ga je inicirao, da kažem napipao, a onda su ga prodali stranoj kompaniji za izuzetno male novce. Lično nisam pristalica ustupanja zlatonosnih rudnika strancima. Metali, olovo, cink, bakar po mom mišljenju mogu da se ustupaju, ali zlato bi trebalo sačuvati za nas.  Trebalo bi ga eksploatisati sopstvenim snagama, zlato iz primarnih izvora bi trebalo da eksploatišu naše državne kompanije ili privatna preduzeća iz Srbije i da zlato predaju Narodnoj banci – ocenjuje Spaskovski.

SRBIJA LEŽI NA ZLATU

Kanadska kompanija „Nevsun“ u donjoj zoni ležišta „Čukaru peki“ kod Bora pronašla je, po preliminarnim rezultatima, rezerve od skoro 14 miliona tona bakra i blizu 300 tona zlata — čime je potvrđeno da je u pitanju jedan od najbogatijih depozita tih metala na svetu.

zlato

Prethodno je ova kompanija u gornjoj zoni ležišta „Čukaru peki“ već utvrdila rezerve od blizu 900 hiljada tona bakra i skoro 70 tona zlata. Šta se zapravo krije pod zemljom u ovom delu Srbije, najrečitije govori podatak da je za proteklih 110 godina u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ iskopano oko pet miliona tona bakra i blizu 200 tona zlata.

Kanađani su, preliminarno, ustanovili da se na velikim dubinama ležišta „Čukaru peki“ nalaze rezerve od 1,7 milijardi tona rude. Po sadašnjim cenama, reč je o nalazištu vrednom više od 100 milijardi dolara.

„Nevsun“, koji u donjoj zoni ležišta „Čukaru peki“ ima ugovor o zajedničkom ulaganju sa američkom korporacijom „Friport Mekmoran“, nedavno je počeo sa izgradnjom istražnog niskopa, što predstavlja prvi korak ka otvaranju novog rudnika, čije se otvaranje očekuje 2022. godine.