Ima li šta lepše od mirisa domaćeg hleba?

Pucka i krcka onako vruć… Otvoriće vam apetit i kad niste gladni. Znanje, vredne ruke i stara furuna na drva koja polako peče garantuju miris domaćeg hleba koji uglavnom pamtimo iz ranog detinjstva.

Danas je prava retkost zateći ženu kojaj sedi pored Smederevca i čeka da hleb naraste u rerni, mek kao svila, sa mirisom koji vraća najtananija sputana sećanja.

Imali smo tu sreću da zateknemo osamdesetogodišnju Smiljanu Urošević u svom dvorištu, u zaseoku Gornje Polje nadomak Grdelice, kako iz Smederevca vadi eapsiju rumenog hleba, a od poznatog mirisa koji nas je podsetio na naše bake, sva čula sun am preživela mali šok.

Bez aditiva, samo malo vode, kvasca i brašna – kaže nam kratko baka Smilja, očigledno ne želeći da nam u potpunosti otkrije recept.

Hleb je spremila za ćerku i unuku koje su joj ovih dana u poseti, a mi smo ipak uspeli da “iščačkamo” tajnu njegove pripreme:

HLEB 2

Sastojci:
500 g brašna
1 supena kašika soli
1 pakovanje svežeg kvasca (40 g)

Priprema: 
Staviti kvasac u brašno, dodati so i vodu po potrebi. Izmešajte dobro, da se izgube grudvice. Ostaviti testo da naraste. Posuti brašno na sto, pa rukom uzimajte komade testa i oblikujte.
Staviti u podmazan pleh i peći na 200 C oko 15 minuta, nakon toga smanjiti na 140 C dok se ne ispeku.