Ako se borite protiv neke virusne infekcije, lekari će vam verovatno prepisati antibiotike, ali malo ko zna da se najmoćniji antibiotik krije u prirodi.
Najnovija istraživanja pokazuju da je med oduvek bio najmoćniji prirodni antibiotik.
Prednost meda u odnosu na antibiotike jeste to što ubija loše bakterije na više nivoa tako da ne mogu da razviju otpornost.
Med najviše bakterija ubija putem osmoze, tako što šećer u visokoj koncentraciji uzima vodu neophodnu bakterijama i tako smanjuje mogućnost za njihov opstanak u telu.
Antibiotici prilikom lečenja infekcija ubijaju i dobre bakterije, pa telo čoveka postaje slabije i podložnije oboljenjima. Takođe, kod pacijenata koji često piju antibiotike, bakterije postaju imune na te lekove.
Neka istraživanja nalaze da bi bilo najbolje prvo koristiti med kao lek, a da antibiotici budu krajnje sredstvo lečenja.
Med sprečava razvoj bakterija koje su otporne na antibiotike i tako smanjuje rizik od neizlečivih infekcija. Takođe, med se pored bakterija uspešno bori i protiv virusa i gljivica, što ga čini boljim lekom od antibiotika svih vremena.
SASTAV MEDA
Med je mešavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i bilja čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80 % meda čine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa preko 60 %. Nešto manje od jedne petine je voda, koje najčešće ima oko 17 %, dok je saharoza (stoni šećer) zastupljena do 9 %.
Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do 20%. Međutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije. U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0,50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta. Zbog velike kocentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda).
U 100 g meda nalazi se energijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista količina šećera sadrži 1600 kJ. Ukupna količina ugljenih hidrata je 82.1g u 100g meda, odnosno 100g u 100g u šećeru. 1 kg meda ima hranljivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
